Psihologija reklame
Pre par godina, dok sam još bio na studijama, imali smo predmet koji je usko vezan za oblast marketinga. Upravo taj predmet pomogao mi je da uočim svu važnost reklame. Još u samim počecima štampe, reklama je zauzimala sve veći prostor. Sa pojavom radijske tehnike, ona se nadopunjavala, sa pojavom televizije uobličila a sa pojavom interneta – zavladala. Snimanje video reklama danas se sve manje radi za televiziju, iako je njen značaj i dan danas nesporan, a sve više za internet. Globalno selo, kako mnogi zovu internet, i njeni korisnici predstavljaju sudije reklamama. U 21. veku nije dovoljno samo imati proizvod, već ga i dobro ispromovisati. Kao krajnji cilj promocije, ekonomskom logikom, javlja se kupovina proizvoda ili usluge i sticanje profita. Stvaranje brenda je ključ marketinga svake kompanije. Brend je ono što direktno utiče na potrošača da prelomi u dilemi šta kupiti. Da iza reklame i brenda ne stoji površno znanje, dokaz su uložena sredstva koja dostižu cifru sa šest do sedam nula. Iza svake poznate kompanije i njenog bredna stoji višegodišnje planiranje i strategija kao plod iste. Suština svake reklame jeste podudarnost sa razmišljanjima i navikama ljudi, jer samo na taj način proizvod dolazi do kupca i obrnuto. Reklama ubeđuje i utiče na stavove ljudi. Jednom stečen stav teško se menja i to marketinški strušnjaci itekako znaju. Snimanje reklama zahteva, koliko god to neverovatno zvučilo, i poznavanje psihologije, kako bi se svim dostupnim sredstvima ciljano uticalo na razmišljanja, navike i stavove ljudi. Sila koja pokreće potrošača jeste motivacija. Ona je, kao i reklama, sveprisutna: kada želimo da trčimo, da izađemo, da smršamo, da radimo sto drugih stvari, motivacija je kao pogonsko gorivo. Obeležje razmišljanja svakog čoveka su: potreba, čežnja i želja. Upravo i u ovoj podeli ogleda se suština reklame: da od želje stvori čežnju i, kao krajnji cilj, potrebu. Želje su često društveno uslovljene. U oblasti marketinga, ruku na srce, a možda i bolje, one su retko kad politički i ideološki uslovljene. Politici u reklamama nije mesto, sem kad je u pitanju plaćeni termin. Reklame su tu da zabave, zaintrigiraju i zainteresuju. Česta pojava, koja se svakom od nas bar jednom desila, jeste da u supermarketu kupimo nešto što nam, objektivno govoreći, ne treba. Ko je glavni “krivac” za to ? Pa dabome, reklama. Naiđoh na jedan neverovatan podatak: naime, prosečno dete do kraja srednje škole vidi oko 360 hiljada reklama ! Ako govorimo o reklamama koje su namenjene deci, čak polovina je iz oblasti brze hrane, barem na globalnom nivou. Otud i termin deca-potrošači. Krajnji cilj ovog teksta jeste početak, to jest naslov. Jer, ujedno početak je i kraj, s obzirom na činjenicu da je psihologija reklame u stvari psihologija čoveka.
