Koga reklame nisu prekinule dok su gledali omiljeni film ili seriju, dok su čekali da saznaju da li je baš „on“ glavni osumnjičeni ili pak „velika ljubav“ glavne junakinje?! I dok polako zaboravljamo šta smo u stvari gledali, na malim ekranima se smenjuju ti brzi, slatki, omamljujući sadržaji koje već sledećeg dana nesvesno ponavljamo, a potom ih šaljivo koristimo. Ako uzmemo u obzir da je naša prva reklama snimljena 1926. godine u Beogradu za „Kaladont“ u tehnici crno-belih pokretnih slika i da je trajala sedam minuta, možemo sa sigurnošću reći da je snimanje reklama doživelo pravu revoluciju. Iako se snimanje video reklama, kroz decenije menjalo, mnoge stvari su ostale iste, pa se i danas koriste, jer su veoma efikasne: gađanje na iskrene emocije, lepe žene/muškarci i humor. Mnoge od njih, što zbog uvredljivog odnosa prema ženama, što zbog samog sadržaja reklame, danas ne bismo mogli zamisliti. Dobro pamtimo slatke, pin-up devojke koje su bile aktuelne do 70ih godina prošlog veka,a najčešće su snimale reklame za alkohol, cigarete ili za auto industriju. Međutim, kako su se pojavile nove društvene platforme, efikasna reklama zahteva veliku kreativnost i kvalitetnu produkciju, kako bi bila zapažena i izdvojila se iz mase. Mogli bismo reći da je ona kao proces proizvodnje glamura. One su tu da nas očaraju I inspirišu. Pokazuju nam svu blještavost, luksuz I otmenost koja nam je toliko “neophodna”. Koliko se pažnje danas posvećuje snimanju reklama pokazuje i činjenica da se dodeljuju nagrade na svetskom nivou za najbolje lokacije, a posebno je zanimljiva noć rezervisana samo za ljubitelje istih, odnosno Noć reklamoždera, koja se prikazuje u preko 150 svetskih metropola. Takođe, novogodišnji I božićni praznici su idealne prilike za velike kompanije da naprave prave kratke priče, kad je snimanje reklama u pitanju, koje nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Verujem da niko od nas ne može da zamisli zimske čarolije bez Koka-Kolinog neodoljivog Deda Mraza, za čiju slavu je možda najviše zaslužan čovek koji ga je upravo takvim zamislio, američki karikaturista Tomas Nast i sve ono što njihova reklama donosi:praznični duh, sreća, porodica, zajedništvo, darivanje, emocije koje pamtimo I sa kojima se poistovećujemo. Kolika je u stvari moć reklame, najbolje se vidi na primeru dece, koja do desete godine u proseku odgledaju 10 hiljada reklama, a mnoge poruke u reklamama deca shvataju doslovno.Stoga je, za one koje kreiraju reklame bitno da im stvari predstave na kreativan i privlačan način. Na kraju, možemo zaključiti da se snimanje reklama danas više ne smatra troškom, već investicijom, one su tako reći stvar prestiža.
