Kada neko kaže dron, odmah mi na pamet pada kompjuterska igrica GTA, u kojoj je dron predstavljen u ne baš miroljubive svrhe. Elem, tada, pre 15-ak, možda koju godinu više, godina, kada su i računari, a kamoli dronovi, bili na skromnom tehnološkom nivou, predviđen je značaj ove letelice.
Kada pričamo o dronu, najbolje je početi od samog značenja te reči. Pod dronom se podrazumevaju različite vrste bespilotnih letelica, jednostavne konstrukcije, koji se kontrolišu pomoću sprave koja je najbliža džojstiku. I ovde je tehnologija dala svoj udeo, te se danas dronom može upravljati i pomoću pametnih telefona i aplikacija. U današnjem, modernom, svetu njihova primena je raznovrsna i višeznačna: dok, sa jedne strane, mogu da služe u korist ljudi, pa čak nekad i u korist samih njihovih života, isto tako mogu da budu iskorišteni u ne baš dobronamerne svrhe. Ipak, posebnu primenu našao je u umetnosti, a dao je sasvim novu crtu novinarstvu. Ni Srbija nije ostala imuna na ovaj trend, te je, prema podacima od pre dve godine, skoro dvesta položilo ispit za upravljanje dronom, a preko trideset firmi i preduzetnika je osposobljeno za upravljanje ovom letelicom. Kao i kod automobila, i za upravljanje dronom je potrebna dozvola, a njeno neposedovanje vuče nimalo naivne zakonske kazne. Izuzetak su letelice klase 1, koja obuhvata dronove teške do 500 grama, sa maksimalnom visinom leta od 50 metara.
Kako ne bih upao u suvoparno opisivanje anatomije drona, kao i još suvoparnije nabrajanje zakonskih odredbi, pokušaću da dočaram efekat drona u praksi, što je, u suštini, i poenta ovog teksta. Naime, sa video snimkom drona u vazduhu ( izuzevši kompjuterske igrice) imao sam prilike da se upoznam putem YouTube, kada je jedan korisnik uploadovao snimak Kule iz vazduha. Ono što je prva asocijacija jeste – neverica. Kula na dlanu, Kula iz ptičije perspektive. Već tada, kada još dron nije bio toliko zastupljen, video sam da solidan broj kulskih svadbi, krštenja i sličnih manifestacija nikada više neće biti isti. I, bio sam u pravu. Fascinantna svrha drona stavila se na usluzi ljudskim zahtevima. Ono što me je radovalo jeste činjenica da sam bio neposredan svedok upotrebe drona. Snimanje Badnjeg dana i večeri dobilo je vetar u leđa u vidu drona. Iako je baterija pomenutog drona bila pola sata, za to vreme dron je dao neizostavnu notu ovoj reportaži. Ličnog sam mišljenja da niti jedno snimanje sa zemlje ne može da verodostojno prikaže masovnost kao što to sa lakoćom može dron. Fleksibilnost uglova i totalna sloboda u kadriranju samo su neke od prednosti ovakvog snimanja. Dabome, stvar nalaže da se predstave izvođači radova, bez kojih bi dron bio večito prizemljena igračka. Ekipa okupljena oko Videoprodukcije potrudila se da Badnji dan bude upamćen i upisan u istoriju lokalnog informisanja kao prvi događaj snimljen na teritoriji kulske opštine sniman dronom. Pomeranje granica je uvek dobrodošlo, pogotovo ako je reč o opštem dobru. A nove perspektive, novi vidici i lepe i večne uspomene svakako spadaju pod opšte dobro.
