Iako nikada nisam bio nešto vičan, a ni naročito talentovan, za montažu, ono što je često znalo da mi zaokupira pažnju jesu muzički spotovi. Moje upoznavanje sa spotovima kreće još od malih nogu. Naime, mnogi se sećaju čuvenih džinglova na Pinku ( čupavci itd) , koji su obično najavljivali filmove i serije. Ali, džinglovi su posebna tema i o njima drugom prilikom. Fokus ovog teksta je na muzičkim spotovima.
Najpre, pre nego što uđemo u srž samog procesa stvaranja muzičkog spota, potrebno je da razložimo ove dve reči. Dakle, muzika i spot. Jedno prati drugo i jedno bez drugog ne može. Auditivnost i vizuelnost moraju da budu u skladu i na visini zadatka kako bi privukli konzumenta i kako bi obezbedili svoje mesto pod potrošačkim suncem. Najpre, da bi se neko upustio u praksu, poznato je da zna teoriju. A na početku svake teorije o video montaži jeste kadar. Kadar je sve ono između paljenja i gašenja kamere. Dakle, baza svakog, ne samo muzičkog, spota. Upravo montiranje kadrova je prvi i najvažniji stepenik u savladavanju montiranja muzičkog spota. Industrija danas zahteva sintezu profesionalnosti i kreativnosti, te se greška na prvom koraku naprosto ne prašta. Za razliku od npr. 90’ih a pogotovo ranijih decenija, kada je televizija bila neprikosnoveni medij te su i muzički spotovi bili podređeni njenom veličanstvu, danas se muzički spotovi kreiraju u skladu sa zahtevima interneta. Društvene mreže preuzele su vođstvo od televizije te su postavile neke nove zakone u ovoj oblasti produkcije. Zanimljivosti radi, prvi muzički video spot napravio je Warner Bros. Kada govorimo o pojedinačnim izvođačima, prvi spot ugledao je svetlost dana 1929, kada je bluz pevačica Besi Smit objavila spot za pesmu „St. Louis Blues“.
Ono što sam obećao na početku, izložiću u ovom pasusu, a to je sama anatomija izrade muzičkog video spota. Sama izrada može se podeliti u tri faze: predprodukciju, produkciju i postprodukciju.Predprodukcija predstavlja targetiranje publike, odnosno društvene grupe kojoj se spot obraća. Zatim, određuju se lokacija i vreme snimanja ( u današnje vreme redak je slučaj jedne lokacije) , a pre toga i storyboard. Grafički plan izrade umnogome olakšava čitavu priču izrade spota. Odabir glumaca takođe je nešto što je danas, u većini slučajeva, posledica istraživanja tržišta. Što zvučnije ime, veće su šanse za bolji proboj na tržištu. Drugi korak snimanja muzičkog spota je produkcija. Pomenuti storyboard je osnova produkcije. Dakle, produkcija mora biti u saglasju sa njim. Scena je uslovljena položajem kamere. Ako je kamera na stativu, producent može da bude posredno uključen u dinamiku snimanja jer ne upada u kadar. Ukoliko se pak snima dinamično, na glajderu ili, u novije vreme, pomoću drona ili krana, svi učesnici u izradi moraju biti tačno raspoređeni kako nijedan kadar ne bi bio ugrožen. Nakon što je sve urađeno, kreće snimanje. Jedna scena snima se i po nekoliko desetina puta, a, zavisno od plana, neke scene se snimaju i iz više uglova. Poslednji korak, postprodukcija, je mač sa dve oštrice. Nekada može da bude lak posao, a nekada itekako tvrd orah. Ako je spot sniman u jednom kadru, promene su najčešće „kozmetičke“ prirode. Što je više kadrova , postprodukcija je komplikovanija. Uprosto, postprodukcija je korektiv produkcije.
Ono što je još važno spomenuti jesu sistemi za video montažu. Postoje linearni i nelinearni sistemi, svi sa svojim vrlinama i manama. Nelinearni ne opraštaju greške, dok linearni tolerišu greške ali su mnogo skuplji. Na kraju, neki od najbitnijih programa za montažu jesu: Adobe Premier, DaVinci Resolve, AVS Video Editor, FinalCut Pro, Lightworks, Sony Vegas Pro i mnogi drugi … O nekim mojim ličnim impresijama drugi put, štreberisanje ne može da škodi. Na kraju, danas je smanjena razlika između manjih i većih produkcjia, tako da i lokalne produkcije itekako mogu da bace rukavicu rivalima kada je snimanje spota u pitanju. Bilo da su muzički ili neke druge prirode.
