Koncert Ane Kokić uz direktan TV prenos

 

Manifestacija „Slatki dani u srcu Bačke“ privukla je i prošle godine veliki broj ljudi. Jedna od onih koja je svojim nastupom privukla pažnju publike jeste Ana Kokić , a ono što je meni lično zapalo za oko jeste enormno veliki  trud i napor uložen u snimanje ovog događaja. Da me je neko pitao, nikada ne bi rekao da je ovaj koncert održan na prostoru kulske opštine..Koncert je potvrdio da je teza o neopremljenosti i amaterizmu lokalnih produkcija – predrasuda.

Ono što se prvo nameće kao pun pogodak jeste striming, odnosno prenos uživo preko društvenih mreža. Nešto što je  danas presudno za privlačenje auditorijuma jesu trenutnost i kvalitet a , zahvaljujući tehnologiji, ta dva pojma su itekako spojiva. Ekipa koja je radila na ovom projektu bila je na vrhuncu zadatka. Kako bi malo detaljnije upoznao čitavu dinamiku i proces proizvodnje prenosa ovog događaja, morao sam, prirodom stvari, da se upoznam sa opremom. Oprema marke Sony je itekako na dobrom glasu u svetu video produkcije, a to je prepoznala i lokalna televizija, koja je pružila priliku ekipi Video produkcije da realizuje prenos ovog dešavanja.. Tako, tri kamere su snimale ovaj događaj. Tri ugla, tri perspektive, ali jedan, fenomenalan, doživljaj. Naravno, svega ovog ne bi bilo da je organizacija samog događaja bila loša, te niti jedna kamera na svetu ne bi mogla da izvuče situaciju. Kako sam mogao da čujem u publici, čiji sam deo bio te noći, najviše pažnje privukao je kran, s obzirom da je ovo na neki način bio pionirski poduhvat na našim, lokalnim, prostorima. Oprema koja je do skora mogla da se retko gde vidi u Srbiji sada je viđena u Kuli. Neko bi rekao da je to holivudski, ali moje skromno mišljenje da je sam pristup poslu otvorio nove ideje, a na naročito zadovoljstvo publike. Širina pogleda, stabilnost slike bez ikakvih pomeranja i smetnji, uz fabrički kvalitetnu rezoluciju kamere, stvara kod gledaoca efekat blokbastera, samo na lokalni način. Nisam mogao da se otrgnem utisku iz detinjstva, kada sam na glomaznom televizoru pratio koncerte koji su snimani iz mnoštvo perspektiva, ali samo i isključivo uz pomoć snimatelja i kamere. Danas, kran i dron ( o kome ću pisati u nekom narednom tekstu) uz pomoć neznatne ljudske manipulacije, pružaju jednu perspektivu sastavljenu od niza kadrova. U skladu sa vremenom i napretkom tehnologije. Ali opet, ljudski faktor nikada ne može da bude u potpunosti zanemaren. Jer, stvar kao što je kran, zavisi od volje i rada čoveka. A, na ovom koncertu, ljudski faktor odradio je izvanredan posao. Vidimo se i ove godine, tehnologija nam je sebe dala, njojzi hvala. A hvala i ekipi koja već nekoliko godina radi ovaj posao.  Grupa entuzijasta i zaljubljenika u svoj posao su odlično odradili svoj posao, a o ostalim projektima iz mog pera biće reči u narednom periodu. Do tada, sajt videoprodukcija.rs adresa je za sve one koji traže kvalitet. K’o što reče jedna stara reklama: svetsko, a naše !

Slični projekti